Dnevnik jedne ljubavi
PRVI ROMAN
.
"Dnevnik jedne ljubavi" je romanticna prica o dvoje ljudi, u kasnim cetrdesetim, u kojima se ponovo budi ljubav i strast.
Andjela je deset godina bez supruga, svoje prve ljubavi, iza koga joj je ostalo dvoje zlatne dece, a Igor udovac sa sinom jedincem, sa kojim ima neraskidivu vezu. Godinama ucaureni u svoje jednostavne i precizno isplanirane zivote, na trenutak iskacu iz koloseka i prepustaju se neverovatnoj sili ljubavi.
Da li ce prica imati "happy end" ili ce vas okupati reka suza, odlucicete sami.
A sve pocinje ovako:
- Hej, reci mi samo sta si u horoskopu? Ili da pogadjam? Lav, mozda? - pitala ga je Andjela u prolazu.
- Da, a ti?
- Strelac! - ponosno je odgovorila, smeskajuci se.
- A stelac bi da ustreli lava?!? Nece moci! - nasmejao se Igor.
- Videcemo. - pomislila je.
Od toga dana je proradilo strelcevo ciljanje u metu. Ne iz dokazivanja, vec zato sto je zaintrigirao do daske. Nesto u tom pogledu, glasu, pokretima, budilo je u njoj neka davno zakopana osecanja. Jer posle deset godina zivota bez svog coveka, svaki dan je isao istom putanjom. Bilo je tu puno boli i suza, ali i puno radosnih i lepih trenutaka. Ima o cemu da se prica i cega da se priseca, ali sada joj je zivot bio mirna luka, gde samo po neki talascic poremeti svakodnevicu.
Nije bila nesrecna, ali ni presrecna. Jednostavno, zivela je od danas do sutra, rutinski. Do skoro je pokusavala da unese neke novine i promeni tu ravnu liniju, ali je vremenom odustala. Ubedila je samu sebe da bi trebalo da bude srecna sto joj dani prolaze bez nekih velikih turbulencija i da ne bi trebalo da trazi vise i bolje, jer mozda je ovo sto ima maksimum koji se moze dobiti.
Igora je upoznala jos prvog dana na novom radnom mestu, u poznatoj gradjevinskoj firmi i odmah je sevnula iskra neceg novog i lepog. ...
...
..
...Volim te, to je sigurno. Ne znam o kakvoj je ljubavi rec, ali znam da je ljubav iskrena i strasna. Jer kako objasniti zelju za nekim, svu tu tugu i ceznju kada ga nema i ogromnu srecu kada je pored tebe, kada mu cujes glas, kada stigne poruka, makar i od tri slova, kada ti je neizmerno drag i nedostaje ti, a da ne znas zbog cega, kada samo o njemu mislis i njega sanjas, kada mu pises pesme, brines kada zakasni, da mu se nesto nije desilo...
...
,
Procitala je negde: «Bol ima snagu koja nas popravlja. On nas cini plemenitijim i poucava nas o dubokom smislu i vrednosti života.» Ili « Bol podstice coveka da misli; misao cini coveka mudrim; mudrost cini zivot posnosljivim.»
...
.
...Samo je nebo bilo svedok njihove ljubavi. Nebo vedro, plavo, obasjano prolecnim zracima Sunca. Svuda unaokolio mir i tisina. Miris tek iznikle trave, nedavno okupane kratkom prolecnom kisom, ulazio im je u nozdrve. Igor je nemarno bacio svoju novu jaknu preko trave i lagano je spustio na nju. Lezali su nepomicno, telo uz telo, i disali istim ritmom. Samo je njegova ruka setala po njenom telu.
Zraci Sunca su ih uspavljivali, usporavali i terali ih da zastanu i zamrznu ovaj trenutak i uzivaju u lepoti tisine i carima njihovih dodira. Nisu se pomerali iz straha da carolija ne nestane.
Andjela je osluskivala otkucaje njegovog srca. Tu je, uz nju, sigurna je u to. To nije san...
.
.
.
..
.
Knjigu mozete poruciti kod autora:
063 693 801
Roman, dnevnik, pesmarica
Roman je protkan stranicama Andjelinog dnevnika, pesmama koje su nastajale u trenutku njene srece ili bola, njihovim SMS porukama...
Vreme i mesto
nebitni su za snove...
... bitna je zelja!
A zelju i snove
nam niko ne može ukrasti.
.
.
.
Volim te
kada je lep i suncan dan,
kada si lep i nasmejan.
Volim te
i kada se nebom munje prolamaju,
a gromovi nemilostrdno udaraju.
Volim te
i kada cutis,
kao da me ne poznajes
i ni na sta ne pristajes.
Volim te
u rana svitanja
i u kasne sate,
kada se na nebu zvezde zlate.
Volim te,
cujes li?
Ja govorim,
ja vicem,
ja pisem,
ja pevam,
ja sanjam...
Ja te volim!
Kraj price.
.
.
.
Poljubac,
taj nezni dodir
tvojih mekih usana,
dah moje ljubavi,
strast tvoje zelje
i mojih snova.
Poljubac,
najlepsi i najsladji nacin
da ostavis trag na meni.
.
.
.
Slatka i vrela,
zacinjena zrnom ljubavi, kapima neznosti,
prahom nade, radosti i uzdaha,
mrvicama tuge i ekstraktom jedne zelje,
ceka te na starom mestu
TVOJA KAFA